WeBible

1 - Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,

2 - Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевијем: не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.

3 - Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.

4 - И кад остарје Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида оца његова.

5 - И Соломун хођаше за Астаротом, богињом Сидонском, и за Мелхомом, гадом Амонским.

6 - И чињаше Соломун што бјеше зло пред Господом, и не хођаше сасвијем за Господом као Давид отац његов.

7 - Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду Моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду Амонском.

8 - Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.

9 - А Господ се разгњеви на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљева, који му се бјеше јавио два пута.

10 - И бјеше му заповједио да не иде за другим боговима, а он не одржа што му Господ заповједи.

11 - И рече Господ Соломуну: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твојему.

12 - Али за твојега вијека нећу то учинити ради Давида оца твојега; него ћу га отргнути из руку сина твојега,

13 - Али нећу отргнути свега царства; једно ћу племе дати сину твојему ради Давида слуге својега и ради Јерусалима, који изабрах.

14 - И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који бијаше од царскога рода у Идумеји.

15 - Јер кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.

16 - Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.

17 - Тада утече Адад с неколико Идумејаца слуга оца својега, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.

18 - И отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.

19 - И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.

20 - И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којега отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.

21 - А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: пусти ме да идем у своју земљу.

22 - А Фараон му рече: а шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: ништа; али ме пусти.

23 - Подиже му Бог још једнога противника, Резона сина Елијадина, који бјеше побјегао од господара својега Адад-Езера цара Совскога.

24 - И скупив к себи људе поста старјешина од чете кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск осташе ондје и обладаше Дамаском.

25 - И бјеше противник Израиљев свега вијека Соломунова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.

26 - И Јеровоам син Наватов Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.

27 - А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида оца својега;

28 - А Јеровоам бјеше крјепак и храбар; зато видјећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свијем данцима дома Јосифова.

29 - Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу.

30 - И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему, и раздрије је на дванаест комада.

31 - И рече Јеровоаму: узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.

32 - Само ће једно племе остати њему ради слуге мојега Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.

33 - Јер оставише мене и поклонише се Астароти богињи Сидонској и Хемосу богу Моавском и Мелхому богу синова Амоновијех, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.

34 - Али нећу узети царства из руку његовијех, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге својега, којега изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.

35 - Него ћу узети царство из руку сина његова, и даћу теби од њега десет племена.

36 - А сину ћу његову дати једно племе да буде видјело Давиду слузи мојему вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.

37 - Тебе ћу дакле узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.

38 - И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.

39 - И мучићу сјеме Давидиво за то, али не свагда.

40 - Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку цару Мисирском, и би у Мисиру докле не умрије Соломун.

41 - А остала дјела Соломунова и што је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дјела Соломуновијех?

42 - А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

43 - И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида оца својега; а Ровоам син његов зацари се на његово мјесто.